Neprijatan zadah iz usta

Šta je Halitoza?

Neprijatan zadah ili Halitoza
Glavnog uzročnika lošeg zadaha treba potražiti u samim ustima. Naime, u ustima, naročito pri dnu jezika žive milioni bakterija koje se zahvaljujući toploti i vlažnosti usne duplje brzo razmnožavaju. One su kod velikog broja ljudi i osnovni uzrok neprijatnog zadaha.

Neke vrste neprijatnog zadaha iz usta se smatraju normalnim i nisu razlog za brigu. Tipičan primer je jutarnji zadah koji se javlja usled promena u ustima tokom spavanja.

Naime, tokom dana pljuvačka spira hranu i mirise sa zuba. Noću telo proizvodi manje pljuvačke, usta se suše, a mrtve ćelije lepe za jezik i unutrašnju stranu obraza. Bakterije se hrane tim mrtvim ćelijama proizvodeći pri tom ružan miris.

U uzroke neprijatnog zadaha spadaju i:

Loša higijena usta i zuba – Usled nedovoljno čestog ili nepravilnog pranja zuba četkicom i zubnim koncem, komadići hrane ostaju zaglavljeni među zubima i trunu u ustima. Nedovoljna higijena izaziva i bolesti desni koje dalje mogu da izazovu i loš zadah.

Infekcije usne duplje – Nastaju kao posledica pokvarenih zuba ili bolesti desni
Infekcije disajnih puteva – Infekcije grla, sinusa ili pluća
Spoljni uzroci – Beli i crni luk, kafa, cigarete, duvan za žvakanje. Upotreba duvana, kafe, čaja i crvenog vina čini da zubi potamne.
Suva usta ( kserostomia) – Ovo stanje javlja se usled problema sa pljuvačnim žlezdama, usled upotrebe lekova ili zbog disanja “na usta”. Veliki broj lekova izaziva sušenje usta.
Bolesti – Dijabetes, bolesti jetre, bubrega, pluća, sinusa i druge.
Psihijatrijske bolesti – Neki ljudi veruju da imaju loš zadah iako ga niko drugi ne oseća ( pseudohalitoza).

Simptomi neprijatnog zadaha

Osoba sa neprijatnim zadahom često nije ni svesna svog problema jer se mirisne ćelije nosa vremenom naviknu na neprijatan miris. Na neprijatan zadah iz usta će joj najčešće ukazati ljudi iz njene okoline ili bar njihovo ponašanje u njenom prisustvu.

Simptomi neprijatnog zadaha zavise od njegovog uzroka:

1. Infekcije usne duplje – Simptomi zavise od vrste infekcije. To mogu da budu crvene ili natečene desni koje lako krvare, naročito posle pranja zuba i korišćenja zubnog konca, gnoj između zuba ili gnojne ciste pri korenu zuba, klimavi zub ili promena u načinu prijanjanja proteze, bolne, otvorene rane na jeziku ili desnima.
2. Infekcije disajnih puteva – U simptome spadaju bol u grlu, natečene limfne žlezde na vratu, groznica, zapušen nos, zelenkasta ili žućkasta slina, kašalj sa šlajmom.
3. Suva usta – Simptomi uključuju otežano gutanje suve hrane, peckanje u ustima, veliki broj pokvarenih zuba, otežan govor, sušenje očiju ( kod Siogrenovog sindroma).
4. Bolesti – Simptomi dijabetesa, bolesti pluća, bubrega, jetre.

Dijagnoza halitoze

Lekar ili stomatolog mogu da otkriju neprijatan zadah prilikom pregleda pacijenta. Ponekad po samom mirisu pacijentovog daha, lekar može da prepozna i njegov uzrok. “Voćni” zadah je, na primer, znak nekontrolisanog dijabetesa. Zadah iz usta koji podseća na miris mokraće, naročito kod osoba sklonih bolestima bubrega, može da bude znak otkazivanja bubrega.

Medicinski karton svakog pacijenta može ukazati na stanja koja izazivaju loš zadah i lekove koji izazivaju sušenje usta. U obzir se mora uzeti i eventualna dijeta, lične navike poput pušenja i žvakanja duvana, kada je i na koji način prvi put primećen neprijatan zadah i drugi simptomi.

Zubar mora da pregleda zube, desni, usta, pljuvačne žlezde, glavu i vrat i da proceni kvalitet daha pacijenta prilikom izdisanja na nos i na usta.

Ukoliko je neka bolest uzrok neprijatnog zadaha, zubar će pacijenta uputiti na dalje lečenje njegovom lekaru, a u težim slučajevima bolesti desni, specijalisti za ovu vrstu bolesti.

Ukoliko se sumnja da je loš zadah posledica plućne infekcije, dijabetesa, bolesti pluća, jetre, bubrega ili Siogrenovog sindroma neophodno je sprovesti i odgovarajuće testove poput analize krvi, urina, rentgena pluća i sinusa u zavisnosti od toga na koju se bolest sumnja.

Dužina lečenja neprijatnog zadaha

Brzina izlečenja neprijatnog zadaha zavisi od njegovog uzroka. Ako je uzrok loša oralna higijena, pravilna briga o zubima i ustima će problem brzo rešiti. Redovno pranje zuba i upotreba zubnog konca će dati odlične rezultate. Bolesti desni i gnojne ciste takođe brzo reaguju na lečenje. Neprijatan zadah koji se javlja usled hroničnog sinusitisa može biti uporan, naročito ako postoji strukturna abnormalnost sinusa.

Neprijatan zadah iz usta se na svu sreću brzo leči pod uslovom da se poštuju saveti stomatologa i lekara.

Neprijatan zadah koji je posledica neke bolesti može biti dugotrajan problem, ali se može kontrolisati adekvatnom medicinskom negom.

Prevencija zadaha

Odgovarajućom profesionalnom i ličnom negom zuba može se sprečiti pojava neprijatnog zadaha. Na prvom mestu je pranje zuba, desni i jezika nakon svakog obroka kao i redovna upotreba zubnog konca.

Uz preporuku stomatologa koristiti tečnost za ispiranje usta koja je odobrena od strane stomatološke asocijacije.

Redovne zubarske kontrole (bar dva puta godišnje).

Povećan unos vode podstiče proizvodnju pljuvačke u ustima čime se smanjuje i neprijatan zadah. Žvake i bombone bez šećera sprečavaju stvaranje zubnih naslaga i čine dah svežim. Preterana upotreba bombona i žvaka bez šećera koje sadrže sorbitol može da ima i neželjene efekte poput dijareje i nadutosti.

Lečenje

Lečenje neprijatnog zadaha zavisi od njegovog uzroka

Kada potražiti profesionalnu pomoć?

Obavezno potražiti pomoć stomatologa ukoliko se neprijatan zadah javlja u kombinaciji sa klimavim zubom ili natečenim, bolnim desnima.

Potražiti pomoć lekara opšte prakse ukoliko je neprijatan zadah praćen groznicom, bolovima u grlu, curenjem iz nosa, vlažnim kašljem.

Ukoliko pravilna ishrana i higijena usta i zuba ne mogu da otklone neprijatan zadah, treba potražiti stručnu pomoć čak i kada drugih simptoma nema. Ponekad je neprijatan zadah znak da postoji određeno oboljenje koje se mora odmah lečiti.
U slučaju dijabetesa, hronične bolesti jetre ili bubrega, treba konsultovati lekara na kakvo stanje bolesti ukazuje neprijatan zadah.