Fisura je linijsko udubljenje na okluzalnoj površini zuba (površina zuba koja sluzi za zvakanje). To je izuzetno uzan prostor, toliko uzan da u njega ne može da udje vlakno četkice za zube, ali zato mogu ostaci hrane i bakterije. Zubni kvar odatle najčešće i počinje.
Fisure su najslabije mineralizovani delovi zubne gleđi i zato je to najneotporniji deo zuba.
Postupak je apsolutno bezbolan, tako da ga deca lako prihvataju i dobar je uvod za neke obimnije intervencije na dečijim zubima.
Postoji više vrsta materijala za zalivanje fisura, ali u osnovi sve su to neke vrste smola slične plombama koje čvrsto prijanjaju za gledj i tu se uspešno zadržavaju više godina. Na taj način oni onemogućavaju ulazak i zadržavanje bakterija u tom uskom prostoru i tako smanjuju mogućnost kvara i do 70%.
Ovi zalivači fisura su obično belo obojeni da bi pacijenti mogli kod kuće da proveravaju da li oni i dalje stoje na svom mestu.Stomatolog treba u početku barem jednom u 6 meseci da izvrši kontrolu zalivenih fisura.
U savremenoj stomatologiji, kao dokazana preventivna mera, primenjuje se zalivanje -lakiranje fisura na svim zdravim kutnjacima (molari) i pretkutnjacima (premolarima) kako mlečnim, tako i stalnim. Ispitivanja su pokazala da se 7O% ukupnog karijesa razvija upravo na griznim površinama bočnih zuba. Zbog toga je i značaj zalivanja fisura izuzetno veliki.
Ponekada se zaliva i početni karijes u fisurama, jer su istraživanja pokazala da u tom slučaju dolazi do potpune remineralizacije tj. data je šansa organizmu da se sam izbori sa karioznim procesom. U tome posebno mogu da pomognu savremeni materijali na bazi glas – jonomera.
Postupak:
Zub se prvo očisti nekom profesionalnom pastom, osuši, premaže 37% fosfornom kiselinom, nanese se zalivač i prosvetli, zatim se proveri zagriz (ukloni se višak ako je potrebno) i to mesto ispolira.
