Da li imate teškoce prilikom hranjenja vaše bebe? Govori li Vaše dete intenzivno kroz nos? Možda vaše dete ima anatomsko-funkcionalne probleme nepca, nosa i ždrela.
Rascepi predstavljaju anomaliju zatvaranja embrionalnih pukotina, tj. nepotpuno srastanje pojedinih segmenata orofacijalnog sistema u toku ranog razvoja embriona (do 60 dana). Oni zahvataju mišićne i koštane delove lica, usta i ždrela, a razlikuju se po obliku, tipu, lokalizaciji i stepenu izraženosti. Koji ce deo biti zahvacen rascepom zavisi od mesta gde je izostalo srastanje facijalnih nastavaka, i od vremena delovanja štetnih faktora, odnosno, starosti embriona u razvoju.
Učestalost i uzroci
Tacna učestalost rascepa je jos nepouzdana iz mnogo razloga (nepoznati uzroci spontanih abortusa koji su učestaliji u slučaju kongenitalnih anomalija i nepotpuna evidencija o broju novorodjenčadi sa rascepima), ali se krece od 0,53 – 1,98 na hiljadu osoba i česce se javljaju kod decaka. Uzroci ovih nepravilnosti su veoma složeni i jos nedovoljno ispitani, mada preovladava gledište da su rascepi posledica multifaktorskog dejstva. Ovi faktori se mogu svrstati u endogene i egzogene (unutrašnje i spoljašnje). U endogene faktore spadaju nasledni faktori (gde do poremećaja dolazi zbog mutacije gena), koji mogu dovesti do udruženih anomalija ispoljenih u vidu sindroma koji nastaju kao posledica hromozomskih aberacija (promene u hromozomima). Kod ovih sindroma prisutne su i razne urodjene anomalije srca, lica i ekstremiteta,oštecenja sluha i laka mentalna retardacija. Spoljasnji (egzogeni) faktori preko majke, direktno ili indirektno remete rast i razvoj orofacijalne regije. Medju mnogobrojnim faktorima izdvajaju se virusne infekcije u prva tri meseca trudnoce i specifična oboljenja majke (sifilis, hepatitis, rubeola, grip, epilespija, dijabetes, rendgen zracenja, citostatici, hormonska terapija za održavanje trudnoće, loša ishrana, alkoholizam,droga, pušenje).
Gde se rascepi javljaju?
Rascepi mogu biti na usni, samo na nepcu, ili kombinovano i usta i nepca, uz deformaciju nosa, češće su jednostrani i to na levoj strani, mada mogu biti i u srednjoj liniji. Stepen izraženosti rascepa se kreće od kompletnog zahvatanja mekih i kostanih delova usta, do različitih varijacija nekompletnih rascepa. Postoje i submukozni rascepi, spolja nevidljivi, jer je rascep misica gornje usne premoscen membranom sa unutrašnje strane i kožom sa spoljašnje strane. Češće se javljaju na sekundarnom palatumu (zadnji deo tvrdog nepca). U veoma retke rascepe se ubrajuju medijani rascepi donje usne, slepe fistule donje usne, kosi rascepi lica, i mikroforme rascepa (kao sto je rascep resice koji se češće javlja kod bliskih rodjaka sa otvorenim rascepom nepca, gotsko nepce, submukozni rascep mekog i tvrdog nepca).
Teškoće dece sa rascepima
Kod dece sa rascepima su posebno izražene teškoće u ishrani, čestim oboljenjima disajnih puteva iz srednjeg uha sa gubitkom sluha, kao i teškoće u razvoju govora. Majke najčešće pokazuju strah pri ishrani dece sa ovakvim malformacijama, zbog mnogobrojnih teškoća koje se ispoljavaju u vraćanju hrane kroz nos, usisavanju više vazduha, zagrcnjavanju, kašljanju, povraćanju, otežanom gutanju, aspiraciji hrane u pluća i cijanozi. Hranjenje ove dece zahteva više pažnje, umešnosti, strpljenja i vremena pri svakom obroku. Ishrana se sprovodi dojenjem pomoću flašice i cucle, kašičice i sonde, ili kombinovanim načinima, da bi se izazvala funkcija sisanja i gutanja, odnosno aktivnost jezika i faringealne muskulature neophodne za razvoj govora. Ishrana ove odojcadi se može poboljšati primenom ortodonskog aparata, koji predstavlja stimulator za preoperativno lecenje (veštačko nepce).
Kada treba započeti sa lečenjem rascepa
U lečenju ovog slozenog problema ucestvuje tim strucnjaka: pedijatar, ortodont, plasticni hirurg, audiolog, logoped i psiholog uz maksimalnu saradnju roditelja. Kod kompletnih sirokih rascepa (obostrani rascepi usana tvrdog i mekog nepca), neophodno je zapoceti preoperativno ortodontsko lecenje sto je moguce ranije (dva, tri dana posle rodjenja). Lecenje je najefikasnije tokom prvog i drugog meseca zivota zbog intenzivnog rasta maksilarnih (vilicnih) segmenata. To doprinosi pored korekcije deformacije i navikavanju deteta na proteze i poboljsava ishranu. Kada okostavanje uznapreduje preoperativna terapija se ne moze primeniti. Zadovoljavajuca uspesnost u lecenju se postize ukoliko se lecenje zapocne na vreme a saradnja roditelja bude besprekorna. Kada je preoperativno ortodontsko lecenje uspesno zavrseno i dovelo do srastanja kostanih elemenata, onda se u 5., 6. mesecu zivota deteta moze izvrsiti prvo hirursko zatvaranje usne, dok se intervencije na nepcu obavljaju do 18 meseci starosti. Ortodontska terapija se nastavlja kroz ceo razvojni period denticije (rast mlecnih i stalnih zuba). Vreme hirurskih intervencija je vazno ne samo za razvoj orofacijalne regije, vec i za razvoj govora.
Uspeh zavisi od saradnje strucnjaka i roditelja
Za uspesnu govornu rehabilitaciju je neophodna saradnja logopeda i ortodonta od najranijeg uzrasta i aktivna uloga logopeda kao koordinatora izmedju tima strucnjaka i roditelja deteta. Roditelji se moraju dobro edukovati od samog rodjenja deteta. Po zavrsetku prve hirurske intervencije logoped priprema govorne organe za pravilan razvoj artikulacije glasova a tek po zavrsenoj drugoj intervenciji se stvaraju povoljni anatomo – fizioloski uslovi za razvoj govora. Zato razvoj govora kod dece sa rascepom zavisi od vremena hirurskih intervencija. Ako su one zavrsene pre uspostavljanja funkcije govora (do kraja druge godine), bice manje teskoca u razvoju normalno artikulisanog govora. Ako se operacija rascepa izvrsi posle trece godine zivota, mnogo će se teze i sporije korigovati vec razvijeni nepravilni govorni modeli. Pored ogranicenih mogucnosti logopedske terapije, kod kasno operisanih rascepa, i psiholoske traume ove dece mogu ostaviti neizbrisive tragove na razvoj decje licnosti.
Dr sci Milivojka Marković
Uzroci rascepa
Rascepi spadaju u ceste pojave displazije (promene), a javljaju se na licu, usnama i nepcu.
Uzroci nastajanja su:
- nasledni faktori
- deficitna ishrana
- teratogeni hemijski faktori
- psihicki stresovi
- radijacije
- infektivna oboljenja
Rascepi neposredno uticu na:
- Artikulaciju, koja je ostecena u celini ili delimicno, u zavisnosti od mesta rascepa
Glas je nazalan, odnosno vazdusna struja otice kroz nos a ne kroz usta, zbog nemogucnosti odvajanja oralne od nosnih supljina. - Sluh, zbog cestih upala usiju
- Sisanje (kod novorodjenceta), zvakanje, gutanje.
- Dentaciju (rast i razvoj zuba).
Zbog anomalija koje su vidljive na licu, cesto se javlja osecaj manje vrednosti, izolacije i straha koji mogu imati posledice na ucenje i na skolski neuspeh.
Blagovremena intervencija obezbedjuje detetov psihicki mir, kao i odsustvo panike i nesigurnosti roditelja, a ukljucuje:
- Funkcionalnu i estetsku korekciju govornih organa
- Maksimalnu podrsku uz razgovore sa psihologom
- Obezbedjenje fizioloskog mehanizma, koliko je to moguce, za normalan razvoj govora i jezika.
